Grafički i web dizajn

Grafički i web dizajn

Global Economy je tu da pažljivo osluškuje potrebe klijenata, predlaže inovativna rešenja i u skladu sa tim razvija strategiju i dizajn. Krajnji rezultat je - završen projekat kojim se svi ponosimo. Delujemo timski, uigrano i efikasno! Naš rad je skup kreativnih vizija, ideja i posvećenosti. Ceo naš tim je od početka, zajedno sa klijentom, uključen u planiranje i realizaciju projekta / korporativnog identiteta, marketinškog nastupa ili web dizajna sajta.
Planiramo - Dizajniramo - Razvijamo i Testiramo!
Vi ste naša najbolja referenca!

Preuzmite našu PDF prezentaciju!

Grafički dizajn
Web design

 

Saznajte više o sledećim pojmovima koji se nalaze u tekstu: 

Ideja... tekst preuzet sa wikipedia.org

Ideja (od antičko-grčkog ἱδέα) je termin koji se koristi u svakodnevnom, govoru ali i značajan pojam promišljanja unutar filozofije. Ideja je tako filozofska veličina koja različitim pristupima upućuje na koncept apriorne mentalne slike. Po Platonu ideja je temelj ontološke stvarnosti, ona je praslika. Po njemu ideje stvaraju motiv preko kojega biva svet, to su forme s kojima ga je Demijurg stvorio. Po Kantu ideja je praslika upotrebe razuma, transcendentan pojam koji prekoračuje granicu saznanja. Hegel ideji daje atribut jedinog realnog bića. Po njemu ona je pojam, realitet pojma i jedinstvo jednog i drugog, ona je večno proizvođenje. Po Šopenhaueru ona je svaki određen i čvrst stupanj objektivizacije volje, ona je stvar po sebi koja je tuđa mnoštvu, njeni se stupnjevi prema svim pojedinim stvarima odnose kao njihovi večni oblici ili njihovi obrasci.

Ideja može da predstavlja osnovnu zamisao o izgledu i funkcionisanju nekog predmeta, uređaja ili mašine. Da bismo lakše realizovali ideju, korisno je uraditi šematski prikaz.

Jungova definicija ideje

Shvatanje ideje kao primarne, osnovne, odnosno apriorne egzistentne količine Jung pripisuje njenoj vezi sa iskonskom slikom. Po njemu ideja nastaje kao i arhetip svugde i uvek, ali se razlikuje po njenoj racionalnoj obradi na koju značajan uticaj imaju vreme i okolnosti. Ideja vodi poreklo iz iskonske slike i od nje dobija kvalitet samostalnosti, to je razlog što joj nekifilozofi pripisuju transcendentalnost. Po njemu ideja nije transcendentna, taj kvalitet pripisuje iskonskoj slici koja je bezvremena, jer je oduvek i svugdje kao sastavni deo data ljudskom duhu. Iskonska slika nikada nije načinjena, ona postoji oduvek te iz sebe ulazi u opažanje. Po Jungu ideja je psihološka količina koja u svojoj praktičnosti ne određuje samo mišljenje, već i osećanje. Za introvertni stav ona predstavlja primum movens, za ekstravertni ona je produkt.

Platon - Teorija ideja

Ideje su za Platona nepromenljivi, objektivno postojeći entiteti, u kojima su smešteni ispravni odgovori na pitanja o pojedinim predmetima mišljenja. One su i modeli prema kojima su stvorene stvari i njihovim saznanjem saznaje se istovremeno i suština stvari.

Ovaj apstraktan odnos Ideja i stvari, Platon je pokušao da približi i našoj mašti kroz alegoriju poznatu kao Mit o pećini. U njemu on opisuje ljude privezane u pećini tako da uvek gledaju u njenu unutrašnjost. Iza njih je vatra, a nešto ispred nje promiču razne stvari. Ljudi su u stanju da vide samo senke tih stvari na zidu ispred sebe i ne znaju za drugo. Međutim, ako se neko od njih oslobodi i izađe iz pećine video bi stvari u svetlu sunca, što bi potpuno promenilo njegovu sliku sveta. Senke na zidu više za njega ne bi bile prave stvari. Za Platona, ova priča o izlasku iz pećine govori o mogućem usponu čoveka od sveta čulima opažljivih stvari do Sveta Ideja.

Ideje se ne mogu saznati čulima, pošto su nevidljive, nego su shvatljive samo umu. Da bi došli do neke ideje moramo podrobno pretresti sve argumente vezane za neko pitanje. Osim toga, Platon smatra da kada otkrivamo svrhe koje otkrivaju suštinu nekog predmeta, odnosno, kada otkrivamo zašto je dobro da taj predmet bude baš onakav jeste, mi koristimo isključivo um. Predmeti mogu biti dati preko iskustva, ali njihove svrhe su poznate samo umu. Rekonstruisati taj božiji plan koji povezuje stvari je zadatak filozofije, a stvari, koje su se ponegde pokvarile i ispale iz božanskog plana treba popraviti u skladu sa njim.

Najviša Ideja koja određuje taj plan je Ideja Dobra i ona obuhvata sve ostale ideje. Ispod nje su Ideje istine, znanja, lepote, pravde, vrline; ispod ovih su ideje matematičkih oblika, a najniže Ideje su Ideje o materijalnim stvarima.

Projekat... tekst preuzet sa wikipedia.org

Projekat ili projekt (lat. proiectum — bačen unaprijed) je jedinstveni proces, sastavljen iz niza aktivnosti definisanih početkom i krajem, kao i ljudskim, finansijskim i drugim resursima, koji ispunjava određene uslove. Svaka od planiranih aktivnosti unutar jednog projekta ima za cilj, zadovoljenje ukupnih potreba klijenta.

Izvođenje projekata je zadatak projektnog menadžmenta.

Osobine

Važne osobine nekog proizvoljnog procesa koje ga čine projektom su:

  • jedinstvenost u kontekstu
  • privremeni karakter sa definisanim trenutkom početka i kraja
  • definicija dostizanja cilja

Glavna osobina nekog proizvoljnog procesa, je jedinstvenost u kontekstu. Pod kontekstom podrazumijevamo osim klijenta i više uslova i ograničenja kao npr. početak i kraj, dužinu trajanja, cilj projekta, razlike od drugih projekata i niz finansijskih aspekata, izraženim kroz budžet, troškove, itd. (ISO 69901).

Uspješan projekat je onaj projekat, koji ispunjava sva očekivanja klijenta ili nalogodavca.

Tajni projekti

Poslovni projekti, projekti obavještajnih službi i drugi projekti koji potpadaju pod određeni stepen tajnosti, obično nose naziv „Projekat IKS“, gdje se umjesto IKS pojavljuje šifrovano ime projekta. Time se pokušava smanjiti broj osoba ili saradnika sa kompletnim znanjem prirode projekta i svih njegovih aktivnosti kao i potreba klijenta. Za posmatrače je kod takvih projekata nemoguće jednostavno odrediti, da li oni ispunjavaju uslov jedinstvenosti.

Alternativna definicija

Alternativno se pojam projekat koristi i za:

  • skup namjera u ograničenom vremenskom i prostornom kontekstu kod socijalnih i humanitarnih udruženja
  • još nezavršen proces razvoja
  • nešto novo, revolucionarno ili eksperimentalno u oblasti umjetnosti

Neki rječnici ovaj pojam objašnjavaju i kao planiranje, poduhvat, nacrt ili namjeru.

Veb-sajt... tekst preuzet sa wikipedia.org

Veb-sajt (engl. Web site) ili skraćeno sajt, veb lokacija ili prezentacija, je mesto na internetu. To je skup veb-stranica koje mogu da sadrže tekst, slike, video-snimke i drugi multimedijalan sadržaj sastavljen u jednu celinu. Sajt može biti smešten na lokalnom računaru ili na internet/veb serveru (računaru poslužiocu). Neki sajtovi su dostupni svim korisnicima, a neki imaju ograničenja u pogledu pristupa. Sajt može imati svoj internet domen (vršni nivo, adresa) ili poddomen.